Против решења другостепеног суда у делу којим је одбијена као неоснована жалба туженог, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права са позивом на члан 404. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је на основу члана 404. а у вези члана 420. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11 ... 10/23 – други закон), оценио да ревизија туженог није изузетно дозвољена.

Ревизијом се побија одлука о одбијању као неоснованог приговора туженог о стварној надлежности суда за поступање у овом предмету. Првостепени суд је закључио да је неоснован приговор туженог да решавање овог спора не спада у судску надлежност, јер се ради о спору за утврђење ништавости споразума и исплати новчане накнаде за експроприсано земљиште, о којем је захтеву као имовинскоправном, а у ширем смислу грађанскоправног односа, искључиво надлежан за одлучивање суд у смислу члана 1. ЗПП. Другостепени суд је закључио да је првостепени суд правилно одбио приговор апсолутне ненадлежности суда за одлучивање у ситуацији када је ванпарнични поступак за утврђење висине накнаде за изузету непокретност окончан закључењем споразума пред органом управе, а сам споразум је предмет побијања у овој парници, а да се тужбом у овој парници не побија решење о експропријацији или какав други управни акт, те да је за одлучивање о томе да ли је повређено субјективно право странке у спору из области имовинскоправних односа надлежан парнични суд.

Чланом 16. ЗПП је регулисана судска надлежност, а чланом 17. ЗПП стварна надлежност.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произлази да су законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП.

Погрешна примена материјалног права је законски разлог за изјављивање посебне ревизије уколико је због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци потребно размотрити питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, па како се у конкретном случају ревизијом побија процесно решење којим је одлучено о приговору апсолутне ненадлежности суда, на шта у смислу члана 16. и 17. ЗПП суд пази по службеној дужности у току целог постпука, то нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији, јер се због битне повреде одредаба парничног поступка ревизија не може изјавити.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. а у вези члана 413. и 420. ЗПП и утврдио да ревизија туженог није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП је прописано да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Како одлука о одбијању као неоснованог приговора туженог о стварној ненадлежности суда за поступање у овом предмету, представља решење којим се поступак правноснажно не окончава, то ревизија туженог у том делу не би била дозвољена на основу одредбе члана 420. став 1. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић