Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.

Врховни суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији предлагача, јер не постоји потреба за уједначавањем судске праксе у овој врсти поступка, а нема потребе за разматрањем правног питања од општег интереса или правног питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права. У конкретном случају ревизија је изјављена против одлуке донете у поступку заштите права на суђење у разумном року у коме одлука по приговору за убразање поступка зависи од чињеничног стања у сваком поједином случају.

На основу изнетог, применом члана 404. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а ставом 2. истог члана ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

У поступку одлучивања о приговору ради убрзања поступка примењују се правила Закона о заштити права на суђење у разумном року ( „Службени гласник РС“, бр. 40/15 и 92/23). Овај закон у члану 3. став 1. као правна средства којима се штити право на суђење у разумном року прописује: приговор ради убрзања поступка (тачка 1.), жалба (тачка 2.) и захтев за правично задовољење. Поступак по жалби регулисан је чланом 20. овог закона, који у ставу 2. прописује да се у поступку по жалби примењују одредбе члана 7. ст. 2–4. и члана 10. став 3. овог закона, а у ставу 3. да се на остала питања сходно примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.

Како се у овом случају ревизијом побија другостепено решење којим је правноснажно одлучено о жалби предлагача изјављеној против првостепеног решења којим је одбијен као неоснован приговор предлагача за убрзање поступка који се води пред Основним судом у Лесковцу у предмету П 4134/2, којим решењем се поступак правноснажно окончава, а посебним законом којим се уређује заштита права на суђење у разумном року искључено је изјављивање ванредних правних лекова, то ревизија предлагача није дозвољена.

На основу члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Ивана Рађеновић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић