Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 573/2025
06.03.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници из радног односа тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Нађа Красић Руњевац адвокат из ..., против тужене Средње техничке школе „Миленко Брзак Уча“ из Руме, чији је пуномоћник Петар Кулић адвокат из ..., ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1633/24 од 13.11.2024. године, у седници одржаној дана 06.03.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1633/24 од 13.11.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1633/24 од 13.11.2024. године одбијена је жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Руми П1 99/22 од 30.08.2024. године којом је одбијен тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужена на исплату накнаде нематеријалне штете због повреде на раду у износу од по 75.000,00 динара за претрпљене физичке болове и страх, са законском затезном каматом на те износе од 30.08.2024. године до исплате и накнаду трошкова поступка, и обавезана тужиља да на име накнаде трошкова поступка плати туженој износ од 126.600,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

По оцени Врховног суда, тужиљина ревизија је недозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП прописано је да је ревизија недозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. став 1. и 3), осим из члана 404. тог закона.

Предмет овог спора је накнада нематеријалне штете због повреде тужиље на раду. У спору о новчаном потраживању из радног односа о дозвољености ревизије одлучује се сходном применом члана 403. став 3. ЗПП, као у другим имовинско-правним споровима - према вредности предмета спора побијеног дела. Наведеном одредбом прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.