Према утврђеном чињеничном стању, спорним решењем тужиљи је отказан уговор о раду који су странке закључиле 01.10.2018. године. Уговор је закључен на одређено време за радно место ..., до повратка са породиљског одсуства запослене на неодређено време. Уговор о раду отказан је са 31.07.2020. године, када је запосленој коју је тужиља замењивала истекло породиљско одсуство. Странке у току радног ангажовања по наведеном уговору нису измениле тужиљин радноправни статус закључењем другог уговора.

Нижестепени судови налазе да нема места примени одредбе члана 32. став 2. Закона о раду, која предвиђа да се у случају да послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у писаном облику пре ступања на рад сматра да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад. У конкретном случају, странке су закључиле уговор о раду 01.10.2018. године, а припремљен писани уговор од 03.04.2019. године, по коме би тужиља засновала радни однос на неодређено време није закључен, пошто га није потписао директор туженог. Осим тога, у спорном периоду по члану 27е. став 34. Закона о буџетском систему, корисници јавних средстава нису могли заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места, која забрана је трајала до 31.12.2020. године.

По становишту Врховног суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили постављени тужбени захтев.

Према Закону о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ... 95/18) уговор о раду може да се закључи на неодређено или одређено време (члан 31. став 1.); уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад, у писменом облику; ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у складу са претходним ставом, сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад (члан 32. ставови 1. и 2.); уговор о раду на одређено време може да се закључи ако је то потребно због замене привремено одсутно запосленог, до његовог повратка (члан 37. став 4. тачка 1.); радни однос престаје истеком рока за који је заснован (члан 175. тачка 1.).

Одредбом члана 27е. став 34. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“ бр. 54/09 ... 149/20) била је предвиђена забрана корисницима јавних средстава да заснују радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31.12.2020. године.

У конкретном случају, тужиља је била радно ангажована почев од 01.10.2018. године по закљученом уговору на одређено време до повратка запослене са породиљског одсуства, а уговор о раду на неодређено време који је припремљен са датумом 03.04.2019. године није закључен.

Туженом, као кориснику јавних средстава по императивној законској одредби било је забрањено запошљавање нових лица до 31.12.2020. године, па имајући у виду да су тужиљина права и обавезе из радног односа до доношења спорног решења 08.07.2020. године била регулисана закљученим уговором од 01.10.2018. године, који није стављен ван снаге, супротно наводима ревизије не постоје околности које би водиле закључку да је тужиља почев од 03.04.2019. године рад обављала без било каквог уговора, те да су у конкретном случају постојали законски услови за примену фикције о заснивању радног односа на неодређено време. Следи да је спорним решењем тужиљи законито отказан уговор о раду, пошто је истекло време на које је закључен.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић