Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Гзп1 6/2023
30.08.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., против тужене Републике Србије, Основног јавног тужилаштва у Крушевцу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Краљеву, ради поништаја решења, одлучујући о захтеву тужиоца за преиспитивање правноснажног решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1671/22 од 10.03.2023. године, у седници одржаној 30.08.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев тужиоца за преиспитивање правноснажног решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1671/22 од 10.03.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Крушевцу П 3/22 од 14.04.2022. године, ставом првим изреке, није дозвољено објективно преиначење тужбе тужиоца по поднеску од 13.04.2022. године. Ставом другим изреке, тужба тужиоца је одбачена као недозвољена. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженој на име трошкова парничног поступка исплати износ од 19.500,00 динара.

Апелациони суд у Крагујевцу је решењем Гж 1671/22 од 10.03.2023. године, ставом 1. изреке, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио решење Вишег суда у Крушевцу П 3/22 од 14.04.2022. године. Ставом 2. изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење Вишег суда у Крушевцу П 3/22 од 13.06.2022. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је поднео захтев за преиспитивање тог решења због повреде закона на штету јавног интереса.

Врховни суд је одлучујући о дозвољености захтева за преиспитивање правноснажне пресуде на основу члана 422. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), нашао да захтев тужиоца за преиспитивање правноснажног решења није дозвољен.