Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 857/18 од 09.10.2018. године, усвојена је жалба Основног јавног тужиоца у Зрењанину и преиначена пресуда Основног суда у Зрењанину 6К 834/16 од 02.03.2018. године, у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Новом Саду окривљеног ББ осудио на казну затвора у трајању од једне године као и новчану казну у износу од 100.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 30 дана по правноснажности пресуде, а уколико окривљени не плати новчану казну у одређеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора тако што ће за сваки започети 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, а окривљени АА осуђен је на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци као и на новчану казну у износу од 100.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 30 дана по правноснажности пресуде, а уколико исту не плати биће замењена у казну затвора тако што ће за сваки започети 1.000,00 динара новчане казне бити одређен један дан казне затвора, док су жалбе бранилаца окривљених ББ, АА, ВВ и окривљеног АА лично одбијене као неосноване а пресуда Основног суда у Зрењанину 6К 834/16 од 02.03.2018. године у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтеве за заштиту законитости поднели су:

-бранилац окривљеног АА, адв. Тихомир Димковић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање.

-бранилац окривљеног ББ, адв. Славко Жива, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, побијане пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтеви за заштиту законитости бранилаца окривљених АА, адв. Тихомира Димковића и ББ, адв. Славка Живе, су недозвољени.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП може преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74., члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред Апелационим судом.

Браниоци окривљених АА, адв. Тихомир Димковић и ББ, адв. Славко Жива, у захтевима за заштиту законитости указују да је доношењем побијаних правноснажних пресуда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, стим што се у захтевима не опредељује о коме се доказу ради и због чега га подносиоци захтева сматрају недозвољеним, а на којима се по одредбама овог законика не може заснивати одлука суда.

Наиме, захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Тихомира Димковића, указује се да се правноснажне пресуде заснивају на признању окривљеног ББ, те да осим овог признања не постоји доказ који указује да постоји кривица на страни окривљеног АА, а бранилац окривљеног ББ адв. Славко Жива, истиче да се пресуде заснивају на налазу и мишљењу Народне банке Србије, Сектор за послове с трговином од 05.04.2017. године, а који је у супротности са одредбом члана 114. став 4. ЗКП.

По оцени Врховног касационог суда, изнетим наводима у захтевима за заштиту законитости браниоци окривљених износе сопствену оцену и свој лични став о подобности доказа, то јест оспоравају и полемишу са чињеничним утврђењима у правноснажним одлукама, а што не представља разлог због ког је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, браниоци окривљених АА и ББ, само формално наводе повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, због које повреде је подношење захтева дозвољено окривљеном преко браниоца, при чему не указују на који начин је суд одлуком о кривичној санкцији учинио наведену повреду закона, док из образложења захтева произилази да се захтевима у суштини полемише са оценом и утврђењем суда у погледу околности које су од значаја за одмеравање кривичне санкције, истицањем да је суд приликом одмеравања казне пропустио да оцени све околности из члана 54. КЗ које утичу да казна буде већа или мања, а на који начин по оцени овог суда правноснажне пресуде побијају се због повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, из ког разлога у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, није дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљенима и браниоцима окривљених због повреде закона.

Бранилац окривљеног АА, адв. Тихонир Димковић, у захтеву за заштиту законитости указује и на повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а која повреда не представља у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтеве бранилаца окривљених АА, адв. Тихомира Димковића и ББ, адв. Славка Живе, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одбацио као недозвољене и одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                      Председник већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                                                                              Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић