Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП која је општег карактера, при чему формално не означава ни једну повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП, али се из образложења захтева може закључити да је исти поднет због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП. Ово, имајући у виду да се у захтеву наводи да је суд повредио одредбе члана 265. став 1. ЗКП када је одбио да окривљеном досуди трошкове кривичног поступка које је он имао на име нужних издатака и награде изабраном браниоцу за радње одбране предузете за кривично дело непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296. став 1. КЗ. Наиме како је у овом кривичном предмету према окривљеном АА правноснажним решењем Основног суда у Новом Саду донетим на записнику о главном претресу дана 28.03.2019. године обустављен кривични поступак за кривично дело непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296. став 1. КЗ, те како се по ставу браниоца трошкови за то кривично дело могу издвојити из укупних трошкова кривичног поступка, то у конкретном случају окривљени сходно члану 265. став 1. ЗКП има право на накнаду ових трошкова из буџетских средстава.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Милана Алановића били су предмет разматрања другостепеног већа Основног суда у Новом Саду које је поступало по жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења Основног суда у Новом Саду К.1727/18 од 02.03.2020. године. Другостепено веће Основног суда у Новом Саду је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 2 другостепеног решења КВ-530/2020 од 19.05.2020. године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Милана Алановића, на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник,                                                                                              Председник већа-судија,

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                    Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић