Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 891/2024
05.09.2024. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Мирољуба Томића и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Сањом Живановић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела превара у господарском пословању из члана 293. став 1. Казненог закона Републике Хрватске и других, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Немање Радиновића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Суботици Кре 12/23 од 18.03.2024. године и Кв 162/24 од 18.04.2024. године, у седници већа одржаној дана 05.09.2024. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Немање Радиновића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Суботици Кре 12/23 од 18.03.2024. године и Кв 162/24 од 18.04.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Суботици Кре 12/23 од 18.03.2024. године одбијен је као неоснован захтев за накнаду трошкова одбране окривљеног АА у поступку пружања међународне правне помоћи ради његовог изручења по замолници стране државе-Републике Хрватске од 3.8.2023. године.
Решењем Вишег суда у Суботици Кв 162/24 од 18.04.2024. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА изјављена против решења тог суда Кре 12/23 од 18.03.2024. године.
Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Немања Радиновић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине побијана решења и „браниоцу у целости досуди обрачунате трошкове на име накнаде и награде за рад адвоката, до целокупног траженог износа који је обијен као неоснован, те да одбрани призна трошкове састава жалбе на решење Вишег суда у Суботици Кре 12/23 у износу од 67.500,00 динара као и трошкове састава захтева за заштиту законитости у износу од 135.000,00 динара“.
Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Бранилац окривљеног АА, адвокат Немања Радиновић, захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП.
У поднетом захтеву бранилац истиче да је побијаним решењима одбијен захтев за накнаду трошкова одбране окривљеног у поступку пружања међународне правне помоћи ради изручења окривљеног по замолници Републике Хрватске, иако је окончан решењем којим се одбија изручење окривљеног. Како је наведена одлука повољна за окривљеног, то окривљени, према мишљењу браниоца, на основу члана 20. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, члана 34. Уговора о између Републике Србије и Републике Хрватске о изручењу и члана 265. став 1. ЗКП има право да му се из буџетских средстава суда накнаде трошкови одбране од стране изабраног браниоца у поступку изручења, посебно имајући у виду да је стручна одбрана од стране адвоката у таквом поступку обавезна.
Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Немање Радиновића, по оцени Врховног суда, не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:
Из списа предмета произлази да је пред Вишим судом у Суботици вођен поступак пружања међународне правне ради изручења окривљеног АА по замолници Републике Хрватске, ради извршења јединствене казне затвора у трајању од три године која му је изречена пресудом Опћинског казненог суда у Загребу К 1175/2016-18 од 10.04.2017. године, која је у погледу имовинскоправног захтева преиначена пресудом Жупанијског суда у Славонском Броду Кж 173/2017-5 од 27.11.2017. године, због кривичног дела превара у господарском пословању из члана 293. став 1. Казненог закона Републике Хрватске и других.
Наведени поступак окончан је решењем ванпрестресног већа Вишег суда у Суботици Кв 264/23 од 16.10.2023. године, којим је одбијен захтев за изручење окривљеног АА Републици Хрватској, а предметно решење постало је правноснажно доношењем решења Апелационог суда у Новом Саду Кж Кре 28/23 од 08.11.2023. године.
Изабрани бранилац окривљеног АА, адвокат Немања Радиновић, поднео је 05.12.2023. године Вишем суду у Суботици захтев за накнаду трошкова одбране окривљеног у поступку пружања међународне правне помоћи ради изручења окривљеног по замолници Републике Хрватске у укупном износу од 242.541,00 динара, који је побијаним решењима одбијен као неоснован.
Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да ће се, када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.
Одредбом члана 266. ЗКП прописано је да је награду и нужне издатке браниоца и пуномоћника оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца дужно да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка, осим ако по одредбама тог законика награда и нужни издаци браниоца падају на терет буџетских средстава суда, те да ће се, ако је окривљеном постављен бранилац, а плаћањем награде и нужних издатака би било доведено у питање издржавање окривљеног или издржавање лица које је он обавезан да издржава, награда и нужни издаци браниоца исплатити из буџетских средстава суда.
У конкретном случају, против окривљеног АА пред Вишим судом у Суботици није вођен кривични поступак нити је исти правноснажно окончан доношењем решења о обустави или пак доношењем пресуде којом се оптужба одбија или се окривљени ослобађа од оптужбе, већ је у складу са Законом о међународној правној помоћи и Уговором између Републике Србије и Републике Хрватске о изручењу, пружена међународна правна помоћ по замолници Републике Хрватске за изручење окривљеног због извршења казне затвора, где је изручење окривљеног одбијено.
Изручење се као облик пружања међународне правне помоћи по својој правној природи разликује од кривичног поступка између осталог и због тога што се у поступку изручења не одлучује о оптужби против окривљеног. Сходно томе, у поступку изручења нема законског основа за аналогну примену одредбе члана 265. став 1. ЗКП јер се одлука донета у том поступку не може поистоветити са одлуком о оптужби против окривљеног.
Дакле, када је одбијено изручење окривљеног, као у конкретној ситуацији, награда и нужни издаци његовог браниоца не падају на терет буџетских средстава суда, већ је ове трошкове, у смислу члана 266. ЗКП, дужан да плати окривљени, што је правилно нашао другостепени суд у поступку по редовном правном леку у ком је бранилац окривљеног неосновано истицао исту повреду закона, па овај суд прихватајући разлоге дате на страни 2, у ставу четвртом и петом образложења одлуке другостепеног суда, као довољне, аргументоване и јасне, на ове разлоге упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП. У односу на остале трошкове (привођење, вештаци, испитивање сведока и сл) примењује се одредба члана 11. Законом о међународној правној помоћи, а како истиче бранилац у закону за заштиту законитости.
Из свих изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Немање Радиновића, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Сања Живановић, с.р. Светлана Томић Јокић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић