Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3207/21 од 18.01.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду П 9463/2018 од 13.09.2021. године, у побијаном одбијајућем делу из става првог и другог и побијаном делу одлуке о трошковима поступка из става четвртог изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за досуђење трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, ради разматрања правних питања од општег интереса и уједначења судске праксе.

Решењем Р3 5/22 од 12.01.2023. године, Апелациони суд у Новом Саду, изјаснио се да не предлаже Врховном касационом суду одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3207/21 од 18.01.2022. године у смислу члана 395. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења на основу одредбе члана 401. став 2. тачка 5. а у вези члана 404. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 ... 53/13 – УС), који се у конкретној ситуацији примењује на основу одредбе члана 506. став 1. важећег Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20), и утврдио да ревизија тужиље није дозвољена.

Тужба је поднета 02.09.2011. године са вредношћу предмета спора у износу од 100.000,00 динара. Предмет примарног тужбеног захтева је да се утврди да је тужиља сувласник 1/5 дела непокретности уписаних у зкњ, ул.бр. .. КО Ветерник породична кућа изграђена на парцели број ..од укупно 30 ари и 53 м2, што су тужени дужни да признају и трпе да се тужиља са овим својим правом упише у јавну књигу. У тужби је истакнут и евентуални тужбени захтев да се обавежу тужени да исплате тужиљи износ од 2.050.000,00 динара, са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате на име извршених радова на породичној кући у Ветернику у ..., изграђене на парцели број .. КО Ветерник. Тужиља је поднеском од 28.01.2021. године, преиначила тужбу повећањем постојећег тужбеног захтева и то на име примарког тужбеног захтева на 84/160 дела (ближе означеног у изреци првостепене пресуде) и повећањем евентуалног тужбеног захтева на износ од 4.278.475,00 динара. У уводу првостепене пресуде је назначена вредност предмета спора износ од 4.278.475,00 динара.

Одредбом члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 55/14 који се примењује од 31.05.2014. године) је прописано да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона.

Како вредност предмета спора не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије од 40.000 евра у динарској противвредности, по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе 28.01.2021. године (рачунајући да је на дан преиначења тужбе 28.01.2021. године један евро износио 117,5723 динара и вредност предмета спора у износу од 4.278.475,00 динара, изражена у еврима износила 36.390,1616 евра), то ревизија тужиље није дозвољена на основу одредби члана 394. став 2. ЗПП и члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Марина Милановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић