Против правноснажног решења донетог у другом степену предлагач је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП у вези са чланом 27. и чланом 30. став 2. ЗВП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија предлагача делимично основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Побијањем оцене изведених доказа ревидент оспорава утврђено чињенично стање, што је у супротности са чланом 407. став 2. ЗПП, без обзира на одлуку другостепеног суда да преиначи првостепено решење само у погледу споредног потраживања - затезне камате.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажним решењем органа управе Општине Бела Паланка усвојен је захтев ББ и експроприсана породична стамбена зграда на парцели .. из листа непокретности .. КО ... . Предлагач је законска наследница раније власнице експроприсане зграде, умрле ...2016. године. Налазом вештака од 05.11.2018. године утврђена је производна вредност експроприсаног објекта у износу од 9.453.091,20 динара и његова тржишна вредност у износу од 4.821.076,00 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права одредили накнаду за експроприсану зграду.

Одредбом члана 41. став 2. Закона о експропријацији прописано је да се висина накнаде у новцу за експроприсане непокретности одређује по тржишној цени, према околностима у моменту закључења споразума о висини накнаде, а ако споразум није постигнут према околностима у моменту доношења првостепене одлуке о накнади.

У конкретном случају, висина накнаде одређена је тако што је новчани износ неопходан за изградњу истог објекта као новоградње (производна вредност) умањена за проценат амортизације експроприсаног објекта старог 46 година. Такав методолошки приступ у одређивању накнаде је адекватан, јер полази од вредности експроприсаног објекта као новосаграђеног, али исту умањује за проценат у којем је објекат амортизован за време од изградње до експропријације.

Предлагач неосновано у ревизији указује на пропуст нижестепених судова да примене и одредбу члана 51. Закона о експропријацији. Том одредбом је прописано да се при одређивању накнаде може одредити и већи износ од тржишне цене, узимањем у обзир материјалних и других личних и породичних прилика ранијег сопственика, ако су те околности од битног значаја за његову егзистенцију (број чланова домаћинства, број чланова домаћинства који су способни за привређивање, односно који су запослени, здравствено стање чланова домаћинства, месечни приход домаћинства и слично). Предлагач током поступка није истицала постојање неке од чињеница које би, у смислу наведене одредбе, биле од значаја за одређивање накнаде у већем износу од тржишне, због чега не може успешно указивати на пропуст судова да ту одредбу примене.

Основани су наводи ревизије о погрешној примени материјалног права при одлучивању о затезној камати.

Закон о експропријацији не садржи одредбе о камати, као што је то био случај са раније важећим законом (члан 71. став 2. и 3). Због тога је противник предлагача - корисник експропријације дужан да, у смислу члана 277. став 1. Закона о облигационим односима, плати затезну камату почев од дана одређивања накнаде до исплате по стопи која је прописана Законом о затезној камати.

Из наведених разлога, на основу чланова 414. став 1. и 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић