Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 3117/22 од 20.10.2022. године одбијена је као неоснована жалба противника предлагача и потврђено решење Основног суда у Убу Р1 59/21 од 05.04.2022. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену противник предлагача је због погрешне примене материјалног права благовремено изјавио ревизију, са предлогом да се о истој одлучи као изузетној дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Ценећи разлоге за одлучивање о ревизији противника предлагача Врхови суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној.

Чланом 404. ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11 са изменама и допунама), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједаначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (први став). О дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија (други став).

Ценићи разлоге за одлучивање о ревизији Врховни суд је нашао да нису испуњени условиза примену члана 404. ЗПП, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или питање у итересу равнопраности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Спорно правно питање није од општег интереса већ је везано за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног правног односа пошто је утврђено да је планским документом извршена промена намене из пољопривредног у грађевинско земљиште, с тим што ова промена није евидентирана у катастру непокретности (члан 88. Закона о планирању и изградњи). Тржишна вредност непокретности утврђена је на начин који не одступа од правног схватања о одређивању висине накнаде за грађевинско земљиште, израженог у судским одлукама Врховног суда и Уставног суда, по којима приликом одређивања висине накнаде суд није везан искључиво проценом пореске управе, на основу чега је у конкретном случају, након извођења доказа вештачењем и утврђивање висине накнаде применом одговарајућих критеријума, одређена тржишна вредност експрописане непокретности у време пресуђења.

Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Чланом 420. став 2. ЗПП прописано је да ревизија против решења из става 1. овог члана (којим је поступак правноснажно окончан) није дозвољено у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Поступак је започет предлогом за одређивање накнаде за експрописану непокретност поднетим дана 18.03.2021. године, а вредност спора износа 111.918,75 динара.

Како вредност спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, у вези са чланом 30. Закона о ванпарничном поступку, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић