Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1928/2015
21.01.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Јелене Боровац и Звездане Лутовац, чланова већа, у парници тужиоца П.Л. из К., чији је пуномоћник И.С.К., адвокат у Л., против туженог Центра за социјални рад Бојник, чији је пуномоћник З.П., адвокат у Л., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1. 1013/2015 од 05.06.2015. године, у седници већа одржаној дана 21.01.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1013/2015 од 05.06.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лебану П1 581/2013 од 30.03.2015. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца, те је поништено решење туженог о отказу уговора о раду бр. 118-489/01-13 од 04.04.2013. године, као незаконито и обавезан је тужени да тужиоца врати на рад на послове који одговарају стручној спреми, знању и способностима тужиоца у року од 15 дана. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да плати тужиоцу на име накнаде парничних трошкова износ од 106.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1013/2015 од 05.06.2015. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у ставу првом. Ставом другим изреке, преиначена је одлука о трошковима поступка садржана у ставу другом изреке, тако што је обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 159.000,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на жалбу.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Испитујући благовременост и дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 403. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неблаговремена.