Против решења донетог у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију на основу члана 403. став 2. тачка 1. у вези члана 441. ЗПП и на основу члана 404. ЗПП.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије против Решења о одбачају тужбе у делу у којем тужилац тражи поништај решења о отказу уговора о раду на одређено време број .. од 30.01.2017. године, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија дозвољена на основу одредбе члана 403. став 2. тачка 1. у вези члана 441. ЗПП и у вези члана 420. став 1. ЗПП.

Испитујући побијано решење у смислу одредбе члана 408. у вези одредбе члана 420. став 1. ЗПП Врховни касациони суд је утврдио да ревизија у том делу није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

У конкретном случају, тужилац је поднео тужбу са кумулативним тужбеним захтевима, и то захтевом за утврђење да је према њему као узбуњивачу предузета штетна радња у вези са узбуњивањем на тај начин што му је престао радни однос отказом уговора о раду решењем број .. од 30.1.2017. године. Међутим, пред Првим основним судом у Београду под пословним бројем П 1 356/17 тече парница ради поништаја решења о отказу уговора о раду на одређено време број .. од 30.01.2017. године (где је тужилац истакао навод да тај акт послодавца представља штетну радњу у вези са узбуњивањем), која парница још није правноснажно окончана.

Нижестепени судови су сматрали да о истом захтеву већ тече парница па су применом одредбе члана 294. став 1. тачка 3. ЗПП одбацили тужбу.

И по становишту Врховног касационог суда били су испуњени услови из одредбе члана 294. став 1. тачка 3. ЗПП за одбачај тужбе, јер пред Првим основним судом у Београду под пословним бројем П1 356/17 тече парница ради поништаја решења о отказу уговора о раду на одређено време број .. од 30.01.2017. године (где је тужилац истакао навод да тај акт послодавца представља штетну радњу у вези са узбуњивањем), која парница још није правноснажно окончана. Како је искључена двострука или паралелна надлежност у случају отказа уговора о раду или друге одлуке о појединачним правима, која припадају узбуњивачу по радноправним прописима, а у конкретном случају тече парница о законитости одлуке о отказу уговора о раду где је указано да тај акт послодавца представља штетну радњу у вези са узбуњивањем у смислу одредбе члана 27. Закона о заштити узбуњивача, па су ревизијски наводи неосновани, а побијано решење законито.

Из изнетог одлучено је као у ставу првом изреке, на основу одребе члана 414. став 1. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Премет тражене правне заштите је поништај Одлука број .. од 17.10.2016. године и .. од 2.12.2016. године уз истицање да појединачни акт послодавца представља штетну радњу у вези са узбуњивањем. Међутим, решењем Првог основног суда у Београду П1 356/17 од 24.12.2018. године одбачена је тужба тужиоца којом је тражио да се пониште Одлука број .. од 17.10.2016. године и .. од 2.12.2016. године донете од стране изборног већа (одлука о неутврђивању предлога за избор наставника у звање и на радно место редовног професора) и таква одлука је потврђена одлуком Апелационог суда у Београду Гж1 1617/19 од 14.06.2019. године, због ненадлежности из члана 16. став 1. Закона о парничном поступку, јер се не ради о одлукама које уживају заштиту пред судом.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права. Наведена одредба се, на основу члана 420. став 6. ЗПП, сходно примењује у поступцима поводом ревизије против решења којим се поступак правноснажно окончава.

Ревизија из одредбе члана 404. став 1. ЗПП изузетно је дозвољена само због погрешне примене материјалног права. У конкретном случају тужба је одбачена због ненадлежности, и јер се не ради о коначним појединачним актима којим је одлучено о праву односно обавези тужиоца па такве одлуке не уживају право на судску заштиту.

Како се у конкретном случају не указује ревизијом на погрешну примену материјалног права, а посебна ревизија се може изјавити само из разлога погрешне примене материјалног права, то нису испуњени услови из одредбе члана 404. став 1. ЗПП да се одлучује о посебној ревизији, због чега је одлучено као у другом ставу изреке.

Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 2. тачка 1. у вези члана 441. ЗПП и у вези члана 420. став 1. ЗПП, јер се не ради о спору о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Из тог разлога, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић