Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог по основу уговора о раду од 03.04.2017. године, на пословима директора Сектора ..., а решењем број .. од 29.12.2017. године му је отказан уговор о раду, због економских, технолошких и организационих промена, због престанка потребе за његовим радом, без могућности за његовим даљим ангажовањем на другим или сличним пословима. Тужиоцу је припала отпремнина у износу од 264.931,02 динара, који износ је исплаћен тужиоцу одмах након достављања решења о отказу уговора о раду. Правилником о организацији и систематизацији радних места број .. од 04.12.2017. године, који се примењује од 15.12.2017. године, укинуто је, односно брисано радно место директора Сектора ... – ... референт, а Програмом за решавање вишка запослених код туженог од 26.12.2017. године, је као вишак радних места за којима је престала потреба за даљим радом одређеном, између осталих, и место ... референта (један извршилац).

Код тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је оспорено решење незаконито, па су применом одредаба члана 196. став 1. и члана 197. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“ број 98/06), члана 179. став 5. тачка 1, члана 191. став 1. и члана 155. став 1. тачка 3. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05... 75/14) такво решење поништили и обавезали туженог да тужиоца врати на рад. Став нижестепених судова је да тужилац није био распоређен на пословима за које му је отказан уговор о раду, односно на пословима чије је радно место брисано.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

Чланом 191. став 1. Закона о раду, између осталог, прописано је да ако се у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, на захтев запосленог, суд ће одлучити да се запослени врати на рад.

Одредбом члана 155. став 1. тачка 3. Закона о раду, прописано је да програм за решавање вишка запослених нарочито садржи, између осталог и број, квалификациону структуру, године старости и стаж осигурања запослених који су вишак и послове које обављају.

Како је у конкретном случају тужилац био у радном односу код туженог по основу уговора о раду од 03.04.2017. године на пословима директора Сектора ... туженог, а да Програм за решавање вишка запослених код туженог од 26.12.2017. године, као вишак радних места за којим је престала потреба за даљим радом, између осталих наводи место ... референта (један извршилац), за које послове тужилац није ни закључио уговор о раду, нити је исте обављао, правилна је одлука нижестепених судова да тужиоцу није могао престати радни однос на радном месту које је обављао, будући да током трајања поступка тужени није доказао да постоји уговор о раду којим је тужилац на такво радно место распоређен, што тужени у ревизији неосновано указује. Како је тужиоцу престао радни однос без правног основа, услед чега има право на реституцију по правноснажности одлуке којом је утврђено да му је незаконито престао радни однос, односно враћен је у стање које је постојало пре доношења незаконитог решења о отказу од стране туженог, тужени као послодавац је дужан да истог реинтегрише у радни однос и врати на рад на послове за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су тужиоцу утврђени уговором о раду.

Осталим наводима ревизије понављају се жалбени наводи који су већ били правилно цењени од стране другостепеног суда и оспорава се утврђено чињенично стање, због чега се ревизија не може изјавити, према члану 407. став 1. ЗПП, те их овај суд неће детаљно образлагати у складу са одредбом члана 414. став 2. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 414. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић