.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 653/2015
16.09.2015. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Jасминке Станојевић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у парници тужиље З.Ђ. из З., чији је пуномоћник Ј.Л.Ш., адвокат из Н.С., против тужене К. б. а.д. Б., коју заступа пуномоћник А.М., адвокат из Б., ради поништаја решења, утврђења и исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2776/14 од 16.12.2014. године, у седници одржаној 16.09.2015. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2776/14 од 16.12.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зрењанину П1 229/13 од 28.05.2014. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се поништи решење туженог о престанку радног односа бр. 505/13 од 09. јула 2013. године, да се утврди да је радни однос тужиље по основу уговора о раду бр. 926/11 од 01. септембра 2011. године преображен у радни однос на неодређено време почев од 09. јула 2013. године, те да се обавеже тужени да у складу са преображајем тужиљи призна сва права и надокнади све зараде и накнаде које јој по том основу припадају са законском каматом од дана доспећа до дана исплате као и да омогући тужиљи да се накнадно изјасни о јавном позиву запосленима за добровољно пријављивање за програм решавања вишка запослених те јој у складу са истим призна сва права која јој по том основу припадају. Ставом другим изреке, одлучено је о трошковима поступка.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2776/14 од 16.12.2014. године одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља је изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код туженог на пословима саветник за клијенте – ниво 60 у Експозитури туженог у З. на одређено време по закљученом уговору о раду од 01. септембра 2011. године до повратка запослене С.К. са породиљског одсуства. Запослена С.К. је била привремено одсутна – на породиљском одсуству до 09. јула 2013. године, када јој је споразумом који је закључила са туженим престао радни однос. Тужени је 01. јула 2013. године донео решење о отказу уговора о раду због истека времена на које је заснован. У решењу је констатовано да тужиљи престаје радни однос 09. јула 2013. године. Наведено решење тужиљи је уручено 01. јула 2013. године. Тужиља је са туженим закључила уговор о раду 01. јула 2013. године за период до један месец до 09. августа 2013. године. По овом уговору тужиља је засновала радни однос на пословима радног места СМЕ банкар – ниво 60 у Филијали туженог у З.. Решењем о престанку радног односа бр. 673/13 од 31. јула 2013. године тужиљи је на овим пословима престао радни однос закључно са 09. августом 2013. године као даном истицања рока за који је радни однос заснован. Ово решење је тужиљи уручено 02. августа 2013. године. Поништај овог решења тужиља није тражила. Тужиља је искористила део годишњег одмора за време рада код туженог. Решењем од 06.08.2013. године тужиљи је одобрена исплата накнаде за неискоришћених 15 дана годишњег одмора од 33.223,20 динара.
Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да нису испуњени услови за преображај радног односа.
Према члану 37. ст. 3. и 4. Закона о раду, радни однос на одређено време ради замене привремено одсутног запосленог може се засновати до повратка привремено одсутног запосленог. Радни однос заснован на одређено време постаје радни однос на неодређено време ако запослени настави да ради најмање пет радних дана по истеку рока за који је заснован.
У овом случају, правилан је закључак нижестепених судова да нису испуњени услови из цитиране законске одредбе за утврђивање преображаја радног односа, због чега је правилно одбијен тужбени захтев.
Наиме, тужиља је са туженим закључила уговор о раду ради замене привремено одусутног радника. Тако заснован радни однос престаје када се одсутни радник врати. Околност што се одсутни радник није вратио на рад и са туженим закључио споразум о престанку радног односа, не утиче на радни однос тужиље и туженог. Тужиљи је радни однос престао оног дана када је одсутни запослени био дужан да се врати на рад. Управо тог дана тужиљи је престао радни однос а тужиља није наставила да на истом радном месту ради пет дана по истеку рока на који је засновала радни однос да би били испуњени услови из члана 37. став 4. Закона о раду за преображај радног односа. Нису основани ревизијски наводи којима се оспорава датум пријема решења о престанку радног односа. Наиме, решење о престанку радног односа тужиљи је уручено у Експозитури у З. 01.07.2013. године, али приликом потписивања решења тужиља није уписала датум пријема. По добијању решења у централи банке у Б., лице запослено на пословима саветника у Одељењу судских ресурса са местом рада у Б., Ђ.М. је тужиљи послао е-mail дана 02.07.2013. године у ком обавештава тужиљу да је примио решење о престанку радног односа заједно са уговором о раду, да су оба документа потписана али да тужиља није навела датум пријема решења. О свему овоме исто лице сачинило је и службену белешку, а е-mail је послао и директору Експозитуре у З. али на тај мејл нису одговорили ни тужиља ни директор експозитуре. Утврђивање датума пријема решења о отказу, што је у конкретном случају и учињено, је од утицаја на благовременост тужбе за поништај наведеног решења, а не може утицати, супротно ревизијским наводима на утврђење ништавости самог решења.
На основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа судија
Љубица Милутиновић,с.р.
