Апелациони суд у Нишу, с обзиром да је сматрао да је надлежан суд који му је предмет уступио, доставио је списе Врховном суду уз акт Гж 2290/23 од 29.11.2023. године, ради решавања сукоба стварне надлежности.

Врховни суд је решавајући о сукобу стварне надлежности, на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), у вези члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), утврдио да је за одлучивање о жалби тужене изјављеној против првостепене пресуде стварно надлежан Виши суд у Врању.

Чланом 25. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да Виши суд у другом степену одлучује о жалби на одлуке основних судова на решење донето у грађанско правном спору; на пресуду у спору мале вредности; на одлуке донете у поступку извршења и обезбеђења; на решења донета у ванпарничном поступку, док је чланом 26. став 1. тачка 3. прописано да апелациони суд одлучује о жалби на пресуду основног суда у грађанскоправном спору, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да спорови мале вредности, у смислу одредаба ове главе, јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке србије на дан подношења тужбе.

Поступак у овом спору инициран је подношењем два предлога за извршење Основном суду у Врању. Први иницијални акт, предлог за извршење на основу веродостојне исправе, поднет је Основном суду у Врању 27.12.2019. године и у истом је предложено да се обавеже тужени, као извршни дужник да плати извршном повериоцу износ од 88.050,00 динара са законском затезном каматом од 25.12.2017. године до исплате, као и трошкове извршења. Основни суд у Врању поступајући по предлогу за извршење решењем о извршењу ИИВ 958/2019 од 08.01.2020. године одредио је предложено извршење и одмерио трошкове извршног повериоца, да би решењем Ипв Ив 120/20 од 26.08.2020. године, поступајући по приговору извршеног дужника наведено решење ставио ван снаге у делу којим је одређено извршење, укинуо све спроведене извршне радње и одлучио да ће се поступак наставити као поводом приговора против платног налога код Основног суда у Врању по правноснажности овог решења. Други иницијални акт, предлог за извршење на основу веродостојне исправе поднет је 30.12.2019. године истом Основном суду у Врању, којим је предложено да се обавеже тужени, као извршни дужник да плати извршном повериоцу износ од 265.089,00 динара са законском затезном каматом од 25.12.2017. године као и трошкове извршења. Основни суд у Врању је решењем о извршењу ИИВ 961/2020 од 08.01.2020. године одредио предложеног извршење и одмерио трошкове извршног повериоца, након чега је одлучујући о приговору извршног дужника наведено решење о извршењу решењем Ипв Ив 23/20 од 18.02.2020. године усвојио приговор извршног дужника и ставио ван снаге решење о извршењу у делу којим је одређено извршење, укинуо све спроведене извршне радње и одлучио да ће се поступак наставити по одредбама парничног поступка. Решењем донетим у овом поступку на рочишту одржаном 23.06.2021. године одлучено је о спајању ова два поступка и утврђена вредност предмета спора у износу од 353.139,00 динара.

С обзиром на то да се у овом случају ради о новчаном потраживању у износу од 353.139,00 динара, што према средњем курсу Народне банке Србије на дан када је одлучено о спајању парница (23.06.2021. године) износи 2.994,57 евра, то се ради о спору мале вредности, због чега је за одлучивање о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Врању П 999/20 од 01.02.2023. године стварно надлежан Виши суд у Врању, на основу члана 25. став 2. тачка 3 Закона о уређењу судова.

На основу члана 22. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић