Апелациони суд у Нишу није прихватио стварну надлежност, због чега је спис уз пропратни акт Гж 4841/24 од 28.11.2024. године доставио Врховном суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб надлежности на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23) и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), Врховни суд је утврдио да је за одлучивање о жалбама странака стварно надлежан Апелациони суд у Нишу.

Чланом 25. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова прописано је да виши суду у другом степену одлучује о жалби на одлуке основних судова, и то на решења донета у грађанскоправном спору; на пресуду у спору мале вредности; на одлуке донете у поступку извршења и обезбеђења; на решење донето у ванпарничном поступку. Чланом 26. став 1. тачка 3. истог закона прописано је да апелациони суд одлучује о жалби на пресуду основног суда у грађанскоправном спору, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Спорови мале вредности дефинисани су чланом 468. ЗПП, као спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Споровима мале вредности сматрају се спорови у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, а тужилац је у тужби навео да уместо испуњења одређеног захтева прими одређени новчани износ који не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 1.) и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора који је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2.).

Споровима мале вредности не сматрају се, у смислу одредаба ове главе закона спорови о непокретности, спорови из радних односа и спорови због сметања државине (члан 469. ЗПП).

Тужбом се тражи да се обавеже тужени да уклони капавицу са објекта број 1 и број 4, који се налазе на кп. бр. ... КО ..., а која ваздушном линијом прелази на кп. бр. ... КО ... у мерама и границама како је то ближе наведено у изреци првостепене пресуде, а као вредност предмета спора означен је износ од 10.000,00 динара.

По налажењу Врховног суда, спор у коме се тражи заштита права својине (државиа) на непокретности покренутом неком од тужби предвиђених чланом 37, 41. и 42. Закона о основама својинскоправних односа је спор о непокретности. Због тога, без обзира на одређену вредност предмета спора која је нижа од динарске противвредности од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то није спор мале вредности. Имајући у виду наведено, надлежан је апелациони суд на онсову члана 26. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова, што је у овом случају Апелациони суд у Нишу.

На основу члана 22. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић