Бранилац окривљених, адвокат Д.Р., на основу члана 482. став 1. и члана 483. став 1. и 2. ЗКП, поднео је захтев за заштиту законитости у односу на став 2 решења Основног суда у Пожаревцу Кв 539/15 од 05.11.2015. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 441. став 4. у вези члана 265. став 1. ЗКП, уз предлог да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев те укине став 2 побијаног решења и предмет врати Основном суду у Пожаревцу на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, након достављања примерка захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Поднетим захтевом браниоца окривљених се указује на повреду закона, одредбе члана 441. став 4. у вези члана 265. став 1. ЗКП наводима да другостепени суд приликом одлучивања о трошковима жалбеног поступка, у ставу 2, побијаног решења погрешно обавезује Основни суд у Пожаревцу на исплату укупног износа од 33.750,00 динара на име састава две жалбе, с`обзиром да је по ставу одбране, суд очигледно погрешно применио Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, „када је као награду за састав жалбе првоокривљеном узео износ од 22.500,00 динара (а не износ од 45.000,00 динара) и на ову основицу применио 50%, што је износ од 11.250,00 динара (а не износ од 22.500,00 динара)“.

Међутим, Врховни касациони суд ове наводе у поднетом захтеву оцењује као неосноване. Наиме, другостепени суд је у поступку по жалби, приликом одређивања обавезе суда да браниоцу исплати трошкове састава жалбе, а затим и висине износа тих трошкова применио одредбе члана 15; Тарифног броја 1. (за казну преко три до пет година затвора) и Тарифног броја 7. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 121/2012) која се примењује од 01.01.2013. године, те је правилно обавезао Основни суд у Пожаревцу да браниоцу окривљених исплати трошкове за састав жалбе у износу од 33.750,00 динара (22.500,00 динара увећаних за 50%). Како је ова повреда закона истицана и у поступку по редовном правном леку, Врховни касациони суд прихватајући разлоге жалбеног суда, дате у решењу Кв 539/15 од 05.11.2015. године, на страни 4, на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП налазећи да су дати разлози довољни, јасни и аргументовани. Врховни касациони суд напомиње да је питање висине досуђених трошкова чињенично, па ове наводе захтева није разматрао.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                    Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                         Драгиша Ђорђевић, с.р.