Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Ф. је неоснован.

Бранилац окривљеног Д.Ф. у захтеву наводи да је решењем Основног суда у Чачку К бр.530/13 од 02.10.2015. године, према Д.Ф. изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи, због противправног дела које је у закону предвиђено као кривично дело - ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру и да је одређено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, а да је након тога одбијен захтев браниоца окривљеног да из буџетских средстава суда наплати средства на име трошкова кривичног поступка, уз образложење да браниоцу не припадају трошкови поступка, јерније донета ни једна одлука из члана 265. став 1. ЗКП. На напред наведени начин према наводима захтева учињена је повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер окривљени није оглашен кривим и има право на трошкове сходно одредби члана 261. став 1. тачка 7. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног Д.Ф. је истицао и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да у конкретном случају нису испуњени услови да се трошкови из члана 265. став 1. ЗКП исплате из буџетских средстава суда, које је Врховни касациони суд у свему прихвата, и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                       Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                 Драгиша Ђорђевић, с.р.