Пресудом Вишег суда у Зајечару 2Кж1 132/19 од 15.01.2020. године одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљене АА, адв. Милинка Јовановића и Основног јавног тужиоца у Зајечару а пресуда Основног суда у Зајечару К 440/18 од 22.04.2019. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљене АА, адв. Милинко Јовановић поднео је захтев за заштиту законитости због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање или пак исте преиначи у погледу правне оцене дела и одбије оптужбу према окривљеној.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљене АА, адв. Милинко Јовановић, захтев за заштиту законитости поднео је због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП јер у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен је закон који се не може применити, то јест да у радњама окривљене не стоје обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ за које је окривљена оглашена кривом већ евентуално кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. (сада члана 227.) став 1. КЗ.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљене, Врховни касациони суд оценио је неоснованим.

Наиме, из чињеничног описа радњи извршења кривичног дела за које је окривљена АА, оглашена кривом, произилазе сви субјективни и објективни елементи продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. став 1. и 5. Кривичног законика.

Наводе садржане у захтеву за заштиту законистости бранилац окривљене АА адв. Милинко Јовановић, већ је истицао у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да је тај жалбени навод неоснован и о томе на страни 5, став 1 и 2 образложења, дао веома јасне разлоге, које Врховни касациони суд прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

С тога и по налажењу Врховног касационог суда из чињеничних описа радњи извршења кривичног дела, за које је окривљена АА, оптужена и оглашена кривом, произилази све субјективни и објективни елементи продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. став 1. и 5. Кривичног законика, па су супротни наводи захтева браниоца окривљене оцењени као неосновани.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним правоснажним пресудама није учињена повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП на коју се указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записнчар – саветник                                                                                     Председник већа – судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                              Невенка Важић, с.р

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић