Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 1454/2021
27.05.2021. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Гордане Комненић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари извршних поверилаца: АА, ББ и ВВ, свих из ..., чији је заједнички пуномоћник Драган Васиљевић, адвокат из ..., против извршног дужника Градске Месне заједнице ..., коју заступа председник Извршног одбора ГГ, одлучујући о захтеву Основног суда у Мајданпеку за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, у седници одржаној 27.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Неготину за одлучивање о приговору извршних поверилаца против решења Основног суда у Мајданпеку ИИ. 35/19 од 08.01.2010. године.

О б р а з л о ж е њ е

У извршном поступку који се води пред Основним судом у Мајданпеку по предлогу извршних поверилаца АА, ББ и ВВ, свих из ..., против извршног дужника Градске Месне заједнице ..., донето је решење о извршењу ИИ. 35/19 од 26.08.2019. године, којим је одређено предложено извршење на основу извршне исправе, ради наплате новчаног потраживања на име неисплаћених зарада. Решењем истог суда ИИ. 35/19 од 08.01.2020. године, усвојен је приговор трећег лица, Општине ... па је наведено решење о извршење укинуто у делу средства извршења на рачуну Општине ... Против овог решења извршни повериоци су изјавили приговор.

Дана 22.04.2021. године, Основни суд у Мајданпеку је Врховном касационом суду поднео захтев за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари. У захтеву је навео да у том суду сада поступају троје судија, да је судија Владан Станојловић, решењем судске управе од 16.03.2021. године, изузет од даљег поступања у овој извршној ствари, због чега не постоји могућност формирања већа у тројном саставу, па налази да су се тиме стекли услови из члана 62. став 1. ЗПП.

Одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана члана 62. став 7. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Наиме, према одредби члана 62. Закона о парничном поступку, највиши суд одређене врсте у Републици Србији може на захтев надлежног суда одредити да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд са његовог подручја, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други важни разлози.