Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 626/2021
21.10.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у правној ствари тужиоца Агенција за вештачење и консалтинг предузетник AA, против тужене Република Србија, Министарство правде, Високи савет судства, Основни суд у Крагујевцу, ради накнаде штете, вредност предмета спора 3.500,00 динара, решавајући сукоб надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 21.10.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Први основни суд у Београду стварно је надлежан за одлучивање у овој правној ствари.
О б р а з л о ж е њ е
Тужилац Агенција за вештачење и консалтинг предузетник AA, поднео је тужбу против тужене Републике Србије, Министарство правде, Високи савет судства, Основни суд у Крагујевцу. Тужбом тражи исплату новчаног износа од 3.500,00 динара, на име накнаде и награде за вештачење обављено у предмету Основног суда у Крагујевцу П 4493/17.
Први основни суд у Београду се својим решењем П 5075/21 од 18.02.2021. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и предмет уступио Привредном суду у Београду као стварно и месно надлежном.
Привредни суд у Београду, ком је предмет достављен на поступање, изазвао је сукоб надлежности. У предлогу за решавање сукоба надлежности наводи се да је делатност вештака дефинисана Законом о судским вештацима и не може се сматрати привредном делатношћу. Како се предметни спор води између физичког лица (предузетника) и правног лица, то не постоје услови за заснивање надлежности привредног суда.
Решавајући настали сукоб надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, Врховни касациони суд је утврдио да је Први основни суд у Београду стварно надлежан за поступање у овој правној ствари.
Одредба члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова предвиђа да је привредни суд надлежан, између осталог, у споровима између предузетника као привредног субјекта и правног лица, уколико спор произлази из обављања делатности привредног субјекта. Тужилац, без обзира што је организован у форми предузетника, не представља привредни субјект у смислу одредаба Закона о уређењу судова и Закона о привредним друштвима. Наведено из разлога што је делатност вештака уређена Законом о судским вештацима и подразумева пружање стручне помоћи судовима и другим државним органима. Како је у питању специфична делатност, за коју се захтева испуњење законом предвиђених услова, то спор између тужиоца као вештака, за награду и накнаду за обављено вештачење у предмету у поступку пред судом, и суда као правног лица, не потпада под надлежност привредног суда.
У складу са наведеним за поступање у тој врсти спора стварно је надлежан основни суд у складу са одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова.
Из наведених разлога Врховни касациони суд одлучио је као у изреци применом одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку.
Председник већа – судија
др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић