Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да је наредбом Другог основног јавног тужилаштава у Београду одложено кривично гоњење осумњиченог АА због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ, а да је након што је осумњичени поступио по налогу из те наредбе и уплатио одређени новчани износ на текући рачун „Електродистрибуције Србије“, Друго основно јавно тужилаштаво у Београду кривичну пријаву против осумњиченог одбацило, а након чега је бранилац тражио накнаду трошкова кривичног поступка које је имао, који захтев је одбијен уз образложење да решење донето у смислу члана 283. став 3. ЗКП представља одступање од начела легалитета. На наведени начин је, по ставу одбране, повређен закон на штету окривљеног, јер је јавно тужилаштво изложило окривљеног трошковима поводом извођења доказних радњи, након чега је донело наредбу о одлагању кривичног гоњења, а окривљени је прихватио налог из наредбе о одлагању кривичног гоњења да би избегао кривични поступак, при чему није признао извршење кривичног дела, тако да у оваквом случају треба надокнадити трошкове кривичног поступка, на терет буџета.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, Врховни суд оцењује неоснованим.

Наиме, на исту повреду кривичног закона са истоветним образложењем одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је оценио ове жалбене наводе неоснованим и на страни 2, став 2 образложења своје одлуке, изнео довољне и јасне разлоге које и Врховни суд у свему прихвата као правилне, те на ове разлоге, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП и упућује.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  за Председника већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић