Према утврђеном чињеничном стању пресудом Трећег основног суда у Београду П2 468/2016 од 25.10.2016. године разведен је брак мајке тужиље и туженог, а малолетна тужиља, која је рођена ... године поверена је мајци на самостално вршење родитељског права, а тужени као отац обавезан да доприноси њеном издржавању износом од 6.000,00 динара месечно и уређен модел виђања детета са оцем. Малолетна тужиља живи са мајком и мајчиним родитељима, у стану мајчиног оца, за који су трошкови комуналних услуга око 25.500,00 динара који заједно сносе тужиљина мајка и њени родитељи. Мајка, која је рођена ... године, је запослена као ... и месечно зарађује између 32.000,00 и 37.000,00 динара при чему од бакшиша заради још 10.000,00 динара месечно. Нема других прихода, али је корисник готовинског кредита чија је месечна рата 4.500,00 динара и која обавеза истиче фебруара 2023. године и има издатак за мобилни телефон 5.000,00 динара месечно. Мајчини родитељи су пензионери са пензијама од по око 36.000,00 динара месечно, при чему од априла до септембра најчешће бораве у селу када трошкове становања сноси само тужиљина мајка. Тужени је рођен ... године и 2021. године је засновао нову брачну заједницу у којој је добио ћерку ... године и са којима живи у кући својих родитеља у селу у Општини ... . Трошкови за комуналне услуге за кућу у којој живе су око 22.000,00 динара месечно, а за грејање зими плаћају између 32.000,00 и 34.000,00 динара. Његови родитељи су пензионери и њихова укупна пензија је 37.000,00 динара. Супруга зарађује око 44.000,00 динара месечно с обзиром да се налази на породиљском одсуству, а за храну четворо одраслих месечно се издвоји 32.000,00 динара. Поседује аутомобил као и његова супруга. Запоселен је и месечно зарађује око 87.000,00 динара, а на име трошкова превоза исплаћује му се месечно 7.260,00 динара. За потребе друге ћерке, месечно се издваја око 33.000,00 динара. Малолетна ћерка АА има месечне потребе на име исхране, обуће, одеће, хигијене, уџбеника, школског прибора, ужине, мобилног, летовања и супер кампа, који укупно износе око 39.000,00 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања и имајући у виду да је минимална сума издржавања у смислу члана 160. став 4. Породичног закона око 39.000,00 динара, нижестепени судови су оценили да су се сагласно члану 164. Породичног закона стекли услови за измену висине издржавања одређене судском одлуком од 25.10.2016. године повећањем обавезе туженог оцењујући да тужени има могућности да на име свог доприноса за издржавање малолетне АА плаћа месечно износ од 20.000,00 динара почев од 15.12.2021. године као дана подношења тужбе.

По оцени Врховног суда промениле су се околности на основу којих је донета претходна одлука о висини доприноса за издржавање малолетне ћерке у смислу члана 164. Породичног закона који оправдавају повећање висине издржавања. Од доношења раније одлуке 2016. године измењене су околности на страни тужиље у том смислу што је тада била млађег узраста, што је у међувремену пошла у школу, па су тада њене потребе биле знатно мање него када је ... година старија јер се потребе које се огледају у исхрани, одевању, хигијени, образовању, становању и разоноди повећавају се узрастом детета. Наиме, правилно су нижестепени судови применом одредби чланова 160. до 163. Породичног закона утврдили потребе малолетне тужиље које су условљене њеним годинама и потребом за образовањем, као и могућности дужника издржавања које су условљене њиховим приходима, могућностима за запослење и стицање зарада, њиховим годинама живота и радном способношћу према њиховим личним потребама као и чињеницом да је тужени у међувремену засновао нову брачну заједницу и добио још једну ћерку.

Имајући у виду све околности конкретног случаја и примењујући на њих критеријуме за одређивање издржавања, овај суд сматра да је правилан закључак другостепеног суда да је тужени у могућности да на име свог доприноса за издржавање своје малолетне ћерке плаћа 20.000,00 динара месечно. Досуђеним издржавањем обезбеђују се животни и здравствени услови за правилан и потпун развој малолетне АА, а истовремено се не угрожава егзистенција самог туженог као дужника издржавања нарочито имајући у виду да је тужени доприносио издржавању малолетне ћерке износом који је далеко испод законског минимума (6.000,00 динара).

Неосновани су наводи ревизије туженог да суд није правилно утврдио његове материјалне могућности обзиром на то да су нижестепени судови правилно ценили чињенице да је тужени у редовном радном односу на неодређено време, да по извештају привредног друштва у коме је запослен његова месечна зарада је око 87.000,00 динара и да месечно прима 7.260,00 динара на име трошкова превоза као и да је у међувремену стекао и обавезу издржавања другог малолетног детета али да га то не ослобађа од обавезе да доприноси издржавању своје ћерке малолетне АА, овде тужиље јер је у обавези да ангажује све могућности и уложи додатни напор да на све дозвољене начине обезбеди средства како за своје тако и за издржавање своје деце што је његова законска обавеза које се, сходно члану 167. став 2. Породичног закона ни под којим условима, ни у каквој тешкој материјалној животној ситуацији не може ослободити. Остала средства за издржавање малолетне АА обезбедиће њена мајка која је то и до сада чинила, а којој се у допринос за издржавање урачунава и свакодневни рад и старање да детету обезбед услове за правилан раст и развој.

Ревизијски наводи туженог којима се указује на погрешну примену материјалног права били су истицани и у току овог поступка а своје одлуку о основи и висини обавезе туженог да доприноси издржавању малолетне тужиље нижестепени судови су образложили довољним и ваљаним разлозима које прихвата и Врховни суд због чега их посебно не образлаже у смислу члана 414. став 2. ЗПП.

На основу изложеног Врховни суд је применом члана 414. став 1. ЗПП, донео одлуку као у изреци пресуде.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић