Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23-други закон) – у даљем тексту: ЗПП и утврдио да ревизија туженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити. У поступку по жалби, другостепени суд није пропустио да примени, нити је неправилно применио одредбе процесног закона, што је било или могло бити од утицаја на законитост и правилност побијане пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог на неодређено време по основу уговора о раду број .. од 09.10.2006. године и Анекса уговора о раду број .. од 07.04.2008. године, на пословима ... . Поводом догађаја код туженог од 26.02.2009. године, када је дошло до гушења храном једне од корисница, тужени је спровео поступак за утврђивање одговорности запослене, након чега је донео оспорено решење број .. од 05.06.2009. године, на основу одредаба члана 179. став 2. тач. 1) и 5) и став 3. тачка 8) Закона о раду, којим је тужиљи престао радни однос због несавесног и немарног извршавања радних обавеза, односно због повреде радне обавезе утврђене Процедуром организације и контроле прања руку корисника пре и после оброка број 3596 од 05.12.2018. године, као и због непоштовања радне дисциплине прописане Правилима о радној дисциплини и понашању запослених у Дому за лица ментално ометена у развоју у Тутину број .. од 24.08.2007. године. Доношењем оспореног решења претходило је писано упозорење број .. од 21.05.2019. године, на које се тужиља изјаснила.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су усвојили тужбени захтев тужиље, поништили оспорено решење и обавезали туженог да тужиљу врати на рад.

Према одредби члана 179. став 2. тачка 1) Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05... 75/14), послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, ако несавесно или немарно извршава радне обавезе, а према тачки 5) истог става, ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором о раду. Према одредби става 3. тачка 8) истог члана, послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Код утврђеног у поступку да у опису послова тужиље, према акту о систематизацији радних места, као ни у Процедури организације и контроле прања руку код корисника пре и после оброка од 05.12.2018. године и Правилима о радној дисциплини и понашању запослених код туженог од 24.08.2007. године, није прописана обавеза тужиље, као ..., да одлучује о времену, начину и месту поделе хране штићеницима, већ одлуку о томе доноси медицинско особље, као и да није постојао акт који би прописао поступање запослених у ситуацији када трпезарију није могуће користити за потребе исхране корисника и на који начин би тада била вршена подела оброка, и према оцени Врховог суда, незаконито је оспореним решењем од 05.06.2019. године тужиљи отказан уговор о раду.

Како је усвојен тужбени захтев тужиље и поништено решење којим јој је отказан уговор о раду, тужени је у обавези да тужиљу врати на рад применом члана 191. Закона о раду.

Ревизијом се, на основу одредбе члана 407. став 2. ЗПП, не може оспоравати утврђено чињенично стање, док остали ревизијски наводи представљају понављање навода који су већ истицани у жалби против првостепене пресуде, а које је другостепени суд правилно оценио као неосноване и за ту оцену дао јасне и довољне разлоге које овај суд у свему прихвата.

Имајући у виду све изложено, Врховни суд је нашао да ревизију треба одбити као неосновану, па је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке, а детаљно образложење ревизијске одлуке је изостављено сагласно ставу 2. истог члана.

С обзиром на то да трошкови састава одговора на ревизију не представљају трошкове који су били потребни радни вођења парнице, на основу чл. 153. и 154. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелена Ивановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић