Против правноснажног решења Вишег суда у Сремској Митровици Кж2 280/24 од 24.06.2024. године захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Никола Јасика, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначи побијано решење у делу у коме се наводи да је кривични поступак према окривљеном обустављен због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења и да утврди да се поступак према окривљеном обуставља због наступања релативне застарелости кривичног гоњења.

Врховни суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.), што у случају подношења захтева за заштиту законитости због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) подразумева опредељење одређене повреде закона због које окривљени, преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек (члан 485. став 4. ЗКП) и образложење у чему се конкретно састоји повреда закона истакнута у захтеву.

Према наводима захтева, бранилац окривљеног АА, сматра да је Виши суд у Сремској Митровици повредио закон, тиме што је преиначио првостепено решење, којим је поступак према окривљеном обустављен због наступања релативне застарелости кривичног гоњења и побијаним решењем поступак према окривљеном обуставио, услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења. У вези са тим, бранилац износи став да релативна застарелост има предност у односу на апсолутну, јер има хронолошко првенство, обзиром да услови за наступање релативне застарелости раније наступају, па је одлуком другостепеног суда, окривљеном ускраћен пун капацитет уживања права које би уживао у случају да је опстала одлука првостепеног суда о наступању релативне застарелости кривичног гоњења.

Изнетим наводима као разлог подношења захтева за заштиту законитости бранилац истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП. Ова повреда закона, постоји ако је наступила застарелост кривичног гоњења или је гоњење искључено услед амнестије или помиловања или је ствар већ правноснажно пресуђена или постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење.

Међутим, имајући у виду цитирану законску одредбу, која између осталог, постоји ако је наступила застарелост кривичног гоњења о коме орган поступка није одлучио, као и околност да је побијаним решењем другостепеног суда, у односу на које је поднет захтев за заштиту законитости, према окривљеном АА управо обустављен кривични поступак због кривичног дела из члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, то по оцени Врховног суда, из напред изнетих навода браниоца не произилази у чему се конкретно састоји истакнута повреда закона, па следствено томе, по налажењу овог суда, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног нема законом прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

Врховни суд, према изричитој одредби члана 489. став 1. ЗКП, испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном доношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1. ЗКП), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву и није овлашћен да по службеној дужности оцењује коју конкретно повреду закона или други разлог је бранилац имао у виду приликом подношења захтева.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези са чланом 484. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                 Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић