Против наведених решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.Р., адвокат Н.Ј., због повреде закона и то члана 261. и 265. ЗКП, чиме се указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења преиначи тако што ће усвојити жалбу браниоца окривљеног Д.Р., адвоката Н.Ј. од 28.12.2015. године, изјављену против решења о трошковима Вишег суда у Београду К бр. 382/14 од 17.12.2015. године и окривљеном Д.Р. досудити трошкове кривичног поступка преко износа од 690.000,00 динара, још за износ од 604.200,00 динара или укупно 1.294.200,00 динара и трошкове жалбеног поступка у износу од 22.500,00 динара, као и трошкове за састав захтева за заштиту законитости у износу од 33.000,00 динара у року од 15 дана од дана доношења пресуде, или да побијана решења укине и предмет врати пвостепеном или другостепеном суду на поновни поступак и одлучивање првостепеном суду.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Р. је неоснован.

Бранилац окривљеног Д.Р. у свом захтеву наводи да је побијаним решењима повређена одредба члана 261. и 265. став 1. у вези са чланом 261. став 2. тачка 7. ЗКП и члан 13. и тарифни број 4 Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката у Републици Србији на штету окривљеног Д.Р., јер је одлучено да окривљеном Д.Р. не припадају трошкови:

-на име предузетих радњи браниоца на име састава предлога за укидање притвора 19.03.2014. године и састава жалбе на решење о притвору од 25.03.2014. године,

-трошкови за састав 5 необразложених поднесака – 14.02.2014, 28.02.2014, 27.03.2014, 03.04.2014. и 26.02.2015. године,

-састав поднеска за замену притвора од 11.04.2014. године,

-трошкови на име 8 посета окривљеном у притвору,

-20% на име ПДВ,

-трошкови на име састава жалбе на првостепено решење о трошковима.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног Д.Р. истицао је и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани, и у образложењу решења је дао јасне и довољне разлоге за одлуку да окривљеном не припада накнада трошкова на име предузимања наведених радњи, које Врховни касациони суд у свему прихвата, и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                       Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                 Зоран Таталовић, с.р.