Бранилац окривљеног ББ, адвокат Зоран Јеврић, поднео је Врховном касационом суду захтев за заштиту законитости против решења Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине КПо2 бр. 16/10, Кв.По2 бр.23/18 од 01.10.2018. године (делимично га означавајући-КПо2 16/10 од 01.10.2018. године), због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости и преиначи решење Кв већа Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине тако што ће усвојити жалбу браниоца и досудити подносиоцу захтева трошкове кривичног поступка који му нису признати у износу од 1.005.000,00 динара.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да су испуњени услови за одбачај захтева, јер је исти поднет због повреде закона која није од значаја за правилну или уједначену примену права.

Наиме, одредбом члана 486. став 2. ЗКП прописано је да о захтеву за заштиту законитости који је поднет због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1.), Врховни касациони суд одлучује само ако сматра да је реч о питању од значаја за правилну или уједначену примену права.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је поднет због повреде закона која није од значаја за правилну или уједначену примену права (члан 486. став 2. ЗКП).

Бранилац окривљеног позивајући се на члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП, указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП и у поднетом захтеву истиче да у првостепеном решењу Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине, суд није признао подносиоцу захтева на име нужних издатака браниоца награду за сваку предузету радњу за коју је састављен посебан записник, како се наводи у Адвокатској тарифи, у данима 24.06.2003, 31.07.2003, 01.08.2003, 17.09.2003 и 26.11.2003. године, него је спајао више записника и досуђивао једну награду што је супротно Тарифном броју 2. став 1. Адвокатске тарифе и тако умањио обрачун трошкова подносиоцу захтева за 15 награда, те да је КВ веће Вишег суда у Београду-одељење за ратне злочине одлучујући о поднетој жалби на првостепено решење, у том делу одбило жалбу.

Међутим, имајући у виду напред цитирану одредбу члана 486. став 2. ЗКП, као и чињеницу да се Врховни касациони суд о истоветном правном питању да ли присуство браниоца окривљеног саслушању, односно испитивању више лица током истог радног дана у континуитету представља једну јединствену процесну радњу или више посебних процесних радњи, већ изјаснио у својим ранијим пресудама Кзз 92/2016 од 25.02.2016. године, Кзз 651/2017 од 28.06.2017. године, Кзз 9/2014 од 22.01.2014. године, (које пресуде су доступне лицима која имају правни интерес), налазећи да присуство браниоца окривљеног саслушању, односно испитивању више лица током истог радног дана у континуитету представља једну јединствену процесну радњу, то одлучивање о изнетој повреди закона из члана 441. став 4. ЗКП у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, адвоката Зорана Јеврића, није од значаја за правилну или уједначену примену права.

Из напред изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 4) у вези члана 486. став 2. ЗКП одлучио као у изреци овога решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                        Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                                                Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић