Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 6102/2020
20.01.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Зоране Делибашић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Цветковић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Електропривреда Србије“ Београд, Огранак ЕПС снабдевање Београд, ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 987/2019 од 18.02.2020. године, у седници одржаној 20.01.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 987/2019 од 18.02.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 1062/15 од 19.01.2017. године, одбијен је тужбени захтев да суд обавеже туженог да тужиоцу на име стицања без основа исплати износ од 333.893,35 динара са законском затезном каматом од 04.02.2016. године до исплате. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Виши суд у Шапцу је пресудом Гж 987/2019 од 18.02.2020. године одбио жалбу тужиоца и потврдио првостепену пресуду.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. Закона о парничном поступку, без навођења разлога за примену института посебне ревизије.
Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од опшег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједнчавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (став 1.). О дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија (став 2.).
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 55/14, 87/18).
Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца чије потраживање према тужном износи 333.893,00 динара, применом правила о терету доказивања.
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији тужиоца. Имајући у виду стање у спису, ради се о спору ради неоснованог обогаћења, сагласно одредби члана 210. став 1. Закона о облигационим односима. Наиме, спор ради неоснованог обогаћења као у конкретном случају се решава зависно од конкретне чињеничне и правне ситуације, односно зависи од чињеница утврђених у сваком конкетном случају, те се не ради о правном питању које је потребно размотрити ради уједначавања судске праксе, односно правном питању од општег интереса и питању у равноправности грађана нити је потребно ново тумачење права. Поред тога, тужилац није уз ревизију доставио пресуде из којих би произилазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији.
На основу изнетог, применом члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Чланом 468. став 1. ЗПП је прописано да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима о споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.
Тужба ради утврђења чија је вредност предмета спора 247.696,09 динра, поднета је суду 27.01.2015.године, а преиначена 29.02.2016. године у тужбени захтев ради неоснованог обогаћења чија је вредност предмета спора 333.893,00 динара, колико износи вредност предмета спора која се ревизијом побија.
Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности, у ком вредност предмета спора побијеног дела очигледно не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужиоца није дозвољена применом члана 479. став 6. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић