Против наведене пресуде Прекршајног апелационог суда у Београду, Одељење у Нишу II-103 Прж. бр. 25550/20 од 03.06.2021. године Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости ПТЗ.бр.664/21 од 12.10.2021. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка, у смислу члана 264. став 2. тач. 2, 3. и 4. у вези члана 259. став 1. и члана 99. Закона о прекршајима у вези члана 455. став 3. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости као основан, побијану пресуду укине и предмет врати истом суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је, након што је о седници већа, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, обавестио Републичког јавног тужиоца, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда, побијана пресуда Прекршајног апелационог суда у Београду, Одељење у Нишу донета је уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима, будући да је истом повређено право одбране окривљеног, јер није одлучено о благовремено поднетој жалби окривљеног на првостепену одлуку, а о којој је другостепени суд био дужан да одлучи, што је утицало на законито и правилно доношење одлуке.

Наиме, из списа предмета произилази да су у предметном прекршајном поступку жалбе на првостепену пресуду Прекршајног суда у Нишу, Одељење у Мерошини благовремено изјавили окривљени АА (а не адвокат Дуња Ристић из ..., како то наводи другостепени прекршајни суд првим ставом изреке своје пресуде) и бранилац окривљеног, адвокат Тамара Бојовић. Другостепени суд је жалбу адвоката Дуње Ристић одбацио јер је поднета од стране неовлашћеног лица, иако је жалба лично поднета од стране окривљеног, а првостепену пресуду потврдио фактички не разматрајући жалбу окривљеног поднету против првостепене пресуде.

Одредбом члана 262. Закона о прекршајима, прописано је шта жалба треба да садржи и између осталог ставом 1. тачка 3. прописано је да треба да садржи и потпис подносиоца жалбе, па је у смислу тог члана, жалбу очигледно поднео окривљени који је потписао жалбу (а не адвокат Дуња Ристић) о којој је суд био у обавези да одлучи, јер је, у смислу члана 259. став 1. Закона о прекршајима, поднета од стране овлашћеног лица.

Одредбом члана 99. Закона о прекршајима, прописано је да се на прекршајни поступак сходно примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 455. став 3. Законика о кривичном поступку (ЗКП), прописано је да о свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује по правилу једном одлуком.

Полазећи од наведеног, по оцени овог суда, у конкретном случају жалбе на првостепену пресуду Прекршајног суда у Нишу, Одељење у Мерошини, благовремено су изјавили окривљени АА и његов бранилац, адвокат Тамара Бојовић, па како је другостепени суд побијаном пресудом одлучио само о жалби браниоца окривљеног, то је у конкретном случају дошло до повреде права на одбрану окривљеног, јер је другостепени суд погрешном применом закона одбацио жалбу окривљеног и о његовој жалби није одлучио сходно одредби члана 455. став 3. ЗКП.

Дакле, како у предметном поступку другостепени суд није одлучио о благовремено изјављеној жалби окривљеног, учињена је битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима, због чега је побијана пресуда морала бити укинута и предмет враћен истом суду на поновно одлучивање.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 287. став 4. Закона о прекршајима одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић