Против правноснажне пресуде донесене у другом степену у односу на преиначујући део, тужени ГГ је благовремено изјавио ревизију из свих законских разлога.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је власник кп.бр. ..., по култури шума шесте класе у површини од 37,57 ари на месту званом „...“ КО ... . У новембру 2016. године на наведеној парцели тужиоца, тужени су посекли сва стабла која нису била дозначена, укупно 217 стабала букве и два стабла цера, што има карактер пустошења шуме. Тужени ВВ, сматрајући да се ради о парцели његовог таста, као налогодавац ангажовао је по основу усменог уговора о делу као посленика туженог ГГ ради сече шуме, након чега су сва стабла одвежена са парцеле тужиоца. Тужени су претходно постигли договор да од укупно посечене дрвне масе тужени ВВ узме ½ за себе, а другу половину преда туженом ГГ, као накнаду за рад који је у свему поступио и извршио издат налог. На основу налаза вештака шумарске струке утврђена је вредност посечене дрвне масе у износу од 311.771,70 динара, измакла добит која представља разлику између запремине у моменту сече а пре зрелости 56 стабала букве у износу од 197.580,00 динара, као и трошкови поновног засада стабла букве и цера у износу од 79.045,00 динара. У складу са налазом вештака опредељена је висина тужбеног захтева.

Решењем Основног суда у Параћину К 259/19 од 22.01.2020. године (које није правноснажно) одбијен је оптужни предлог Кт 146/18 од 21.11.2019. године против окривљеног ВВ због кривичног дела шумска крађа и пустошења шуме, а правноснажним решењем Прекршајног суда у Параћину Пр 701/18 од 15.11.2019. године, против истог туженог је обустављен прекршајни поступак због прекршаја бесправне сече стабала букве и цера из члана 113. став 1. и 2, у вези члана 111. став 1. тачка 2. Закона о шумама. Решењем ОЈТ Параћин КТ 146/18 одбачена је кривична пријава поднета против ГГ, а приговор пуномоћника оштећеног АА изјављен на то решење, одбијен је решењем Вишег јавног тужилаштва у Јагодони КТПО 74/19 од 18.06.2018. године.

Код тако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је применом одредаба чланова 154. и 155. ЗОО нашао да је тужени ВВ одговоран за штету коју је тужилац претрпео услед извршене сече шуме и да је у обавези да тужиоцу накнади стварну штету, изгубљену добит и трошкове подизања нове шуме у складу са налазом и мишљењем вештака, због чега је у односу на тог туженог усвојио тужбени захтев. У односу на туженог ГГ првостепени суд је применом члана 607. ЗОО закључио да тужиочев тужбени захтев није основан, с обзиром на то да у поступању овог туженог нема противправности, јер је у свему поступао по налогу и надзору туженог ВВ који га је ангажовао као физичку радну снагу, да није знао где се налази шума тужиоца, нити шума сада пок. ДД и да је извршио дело онако како су га тужени уговорили.

Другостепени суд је одлучујући о жалбама странака одбио жалбу туженог ВВ прихватајући у свему разлоге првостепеног суда у погледу основа одговорности тог туженог. У односу на туженог ГГ је закључио да тиме што је извршио радњу сече на основу усменог уговора о делу закљученог са налогодавцем ВВ, солидарно одговоран за насталу материјалну штету јер се ради о лицу које се тиме иначе бави, па је требало да зна да је противправно вршити сечу дрва која нису дозначена, због чега је применом члана 206. ЗОО оценио да постоји и његова солидарна одговорност и преиначио првостепену пресуду тако што је у усвојио тужбени захтев и у односу на овог туженог.

Врховни касациони суд налази да се основано ревизијом тужиоца указује да је другостепена одлука у побијаном делу донета на основу погрешне примене материјалног права, због чега је чињенично стање непотпуно утврђено, а услед чега се закључак другостепеног суда за сада се не може прихватити као правилан.

Одредбом члана 206. став 1.ЗОО је прописано да за штету коју је више лица проузроковало заједно, сви учесници одговарају солидарно, што је у вези са основом материјалноправне одговорности овде тужених из одредаба чланова 154. и 155. ЗОО којим је предвиђено да ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице (став 1.). Према члану 600. и 607. став 1. ЗОО уговором о делу посленик (предузимач, извођач радова) обавезује се да обави одређени посао како је уговорено и по правилима посла, а наручилац се обавезује да му за то плати накнаду и при том посленик је дужан да упозори наручиоца на недостатке у његовом налогу, као и на друге околности за које је знао или је морао знати, које могу бити од значаја за наручено дело или за његово извршење (члан 606. став 3. ЗОО).

Стога, ће другостепени суд ради правилне примене материјалног права утврдити да ли се тужени ГГ иначе бавио изведеним радовима као занимањем за које је ангажован по уговору о делу и с тим у вези да ли је упозорио наручиоца на недостатке у његовом налогу, што је од значаја за оцену да ли је његово извршење учињено по правилима посла.

Сходно напред наведеном, како је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено, то је другостепена одлука у побијаном делу морала бити укинута.

У поновном поступку другостепени суд ће отклонити недостатке на које је указано и донети правилну и закониту одлуку.

Укинута је и одлука о трошковима поступка, јер иста зависи од одлуке о главној ствари.

Из изнетих разлога, на основу члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић