Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 22190/2024
20.02.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа Александра Васиљевић адвокат из ..., против туженог ББ из ..., кога заступа Станко Грујичић адвокат из ..., ради развода брака, заштите од насиља у породици, издржавања деце и разведеног супружника, поводом ревизије тужиље изјављене против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 381/24 од 10.07.2024. године, на седници одржаној 20.02.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ВРАЋАЈУ СЕ списи П2 1154/22 Трећем основном суду у Београду, преко Апелационог суда у Београду, ради допуне поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Разматрајући списе Трећег основног суда у Београду П2 1154/22, ради доношења одлуке о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 381/24 од 10.07.2024. године, Врховни суд је закључио да за сада нема места доношењу одлуке о ревизији јер је потребно допунити поступак.

Наиме, Трећи основни у Београду донео је пресуду П2 1154/22 од 06.06.2023. године којом је развео брак парничних странака (став први изреке), малолетног сина странака поверио тужиљи на самостално вршење родитељског права (став други изреке), обавезао туженог да на име свог доприноса за издржавање малолетног сина плаћа износ од 30.000,00 динара месечно од подношења тужбе 23.09.2022. године па убудуће, док је у преосталом делу, за разлику преко досуђеног а до траженог износа од 35.000,00 динара, тужбени захтев одбио (став трећи изреке) док је ставом четвртим уређен начин одржавања личних односа малолетног сина са туженим. Ставом петим изреке одређена је мера заштите од насиља у породици забраном туженом да на било који начин узнемирава тужиљу и налагањем да се уздржава од сваког дрског, злонамерног и безобзирног понашања којим се угрожава телесни интегритет, душевно здравље и спокојство тужиље. Ставом шестим изреке, одређена је мера заштите од насиља у породици забраном туженом да приступа у простор око места становања тужиље – стана број .. у улици ... у ... на удаљености мањој од 10 метара. Ставом седмим изреке одређено је да мере заштите од насиља из става петог и шестог изреке трају шест месеци од доношења пресуде 06.06.2023. године, а ставом осмим констатовано да жалба на пресуду не задржава извршење пресуде у погледу мера изреченим ставовима петим и шестим изреке. Ставом деветим изреке, одређена је привремена мера и обавезан тужени да на име свог доприноса за издржавање сина плаћа месечно 30.000,00 динара почев од пресуђења па убудуће, на текући рачун тужиље, уз констатацију да жалба на решење не задржава извршење решења и да привремена мера остаје на снази до правноснажног окончања поступка. Ставом десетим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље да јој тужени на име супружничког издржавања плаћа 30.000,00 динара месечно. Предлози тужиље да суд одреди привремене мере одбијени су и то: ставом једанаестим изреке предлог за заштиту од насиља којима би се забранило туженом да приступа у простор око места њеног становања и да је узнемирава, а ставом дванаестим изреке предлог за обавезивање туженог да јој на име супружничког издржавања плаћа сваког месеца 30.000,00 динара. Ставом тринаестим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. Исти суд је решењем П2 1154/22 од 08.09.2023. године одбио предлог тужиље за исправку означене пресуде.