Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Узп 181/2023
31.07.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелене Ивановић, председника већа, Добриле Страјина и Бранке Дражић, чланова већа, са саветником Мирелом Костадиновић, као записничарем, решавајући о захтеву АА из ..., ... ..., кога заступа Никола Живуловић, адвокат из ..., ... .../..., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда, Одељења у Крагујевцу I-6 У 48175/2022 од 31.05.2023. године, у предмету пензијском, у нејавној седници већа одржаној дана 31.07.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Захтев се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Подносилац захтева је предложио преиспитивање пресуде Управног суда, Одељења у Крагујевцу I-6 У 48175/2022 од 31.05.2023. године, којом је, ставом првим диспозитива, одбијена његова тужба поднета због ћутања управе – недоношења решења од стране туженог органа – Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Дирекције фонда, Београд, по његовој жалби од 15.08.2022. године, изјављеној против решења првостепеног органа број ...-... .../... од 27.07.2022. године. Ставом другим диспозитива побијане пресуде одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова управног спора.

У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни суд је нашао да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), је прописано да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду (сада Врховном суду) захтев за преиспитивање судске одлуке. Ставом 2. истог члана закона је прописано да захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а ставом 3. је прописано да захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

Из побијане пресуде и навода захтева произлази да је подносилац захтева поднео Управном суду тужбу због ћутања управе, односно због неодлучивања туженог органа по његовој жалби изјављеној на решење првостепеног органа. У току трајања управног спора донето је решење по жалби 23.02.2023. године. Стога за подношење овог захтева нису испуњени процесни услови прописани цитираним ставом 2. члана 49. Закона о управним споровима, јер захтев за преиспитивање судске одлуке није предвиђен законом у овој управној ствари, Управни суд није одлучивао у пуној јурисдикцији и у спроведеном поступку није била искључена жалба, односно двостепено одлучивање.

Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима је прописано да ће, недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице, Врховни касациони суд (сада Врховни суд) одбацити решењем.

Са изнетих разлога, налазећи да је поднети захтев недозвољен Врховни суд је на основу одредбе члана 53. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву решења.