Рев 2201/2020 3.1.5.2.4; исељење

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2201/2020
28.05.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Марине Милановић, Данијеле Николић и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужиоца - противтуженог АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Видовић, адвокат из ..., против тужене - противтужиље ББ, чији је пуномоћник Миодраг Павичић, адвокат из ..., ради исељења и утврђења, одлучујући о ревизији тужене-противтужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8939/2019 од 05.12.2019. године, у седници одржаној 28.05.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене - противтужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8939/2019 од 05.12.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене - противтужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8939/2019 од 05.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 10533/18 од 23.05.2019. године, првим ставом изреке, усвојен је тужбени зхатев и обавезана је тужена – противтужиља да се са свим лицима и стварима исели из непокретности - двособног стана број .., који се налази на другом спрату лево, стамбене зграде у улици ... број .., изграђене на катастарској парцели број .. КО ..., уписане у лист непокретности број .. КО ... . Другим ставом изреке, одбијен је противтужбени захтев којим је тражено да се утврди да тужена - противтужиља има право да настави са коришћењем двособног стана број .., који се налази на другом спрату лево, стамбене зграде у улици ... број .., изграђене на катастарској парцели број .. КО ..., уписане у лист непокретности број .. КО ... у својству закупца на неодређено време као преостали члан породичног домаћинства претходног закупца на неодређено време, што је тужилац-противтужени дужан да пзризна и трпи, као неоснован. Трећим ставом изреке, обавезана је тужена – противтужиља да тужиоцу – против туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 124.600,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде, до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 8939/2019 од 05.12.2019. године, првим ставом изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене-противтужиље и првостепена пресуда потврђена. Другим ставом изреке, одбијен захтев тужене- противтужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужена-противтужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП.

Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној по члану 404. ЗПП, будући да су питања на која се указује као спорна, везана за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног односа странака, а побијана другостепена пресуда је у складу са судском праксом и правним схватањима. Осим тога, ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора- преноса права закупа на неодређено време, као посебног права за које тужена сматра да јој припада, које је проистекло из претходног стаанарског права. Нижестепене пресуде су донете у складу са усаглашеном судском праксом и правним ставовима у погледу примене одредаба члана 2 и члана 80 став 1 Закона о стамбеним односима (,,Службени гласник СРС“ број 29/73 и 30/80 - ступио на снагу 29.07.1973. године). Наиме, од дана ступања на снагу Закона о стамбеним односима из 1973. године, станарско право, односно право трајног коришћења стана је могло да буде стечено само на стану у друштвеној својини. Носилац станарског права на стану у својини грађана који је то право стекао до 29.07.1973. године, као дана ступања на снагу наведеног закона, имао је сва права и обавезе као и други носиоци станарског права на стану у друштвеној својини. Међутим, тужиља се уселила у предметни стан 1995. године, дакле после ступања на снагу наведеног закона, па из тих разлога по оцени нижестепених судова није могла да стекне својство члана породичног домаћинства и право трајног коришћења стана. Осим тога, нижестепене одлуке су донете складу са судском праксом у тумачењу и примени члана 30 - 40 важећег Закона о становању (,,Службени гланик РС“ број 50/92...), с обзиром да носиоци станарског права, односно закупци станова на неодређено време који то право имају на стану у својини грађана настављају са коришћењем стана у складу са наведеним одредбама закона, а тужена ова права није стекла.

Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исељења поднета је 28.06.2018. године, а у тужби је као вредност предмета спора означен износ од 300.000,00 динара. Тужена је 03.09.2018. године поднела противтужбу ради утврђења, а у противтужби је као вредност предмета спора означен износ од 300.000,00 динара. Како означена вредност спора ни по тужби, ни по противтужби очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, односно противтужбе, ревизија тужене - противтужиље није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић